EL NINJO PRETI
MILIONIMA DECE
ŠIROM SVETA
Više od 347 miliona dece u gotovo 100 zemalja i teritorija biće izloženo poplavama ili sušama.
347+ miliona
deci prete poplave ili suše
JEDAN OD NAJSNAŽNIJIH
El Ninjo događaja ikada zabeleženih može pogoditi decu u gotovo 100 zemalja i teritorija
1,1 milijarda
dece već se suočava sa najmanje tri klimatska rizika
El Ninjo 2026–2027 mogao bi da bude jedan od najsnažnijih ikada zabeleženih. U pitanju je klimatski fenomen koji zagreva delove Tihog okeana i izaziva klimatske poremećaje širom sveta.
Očekuju se učestali suvi ili vlažni uslovi koji povećavaju verovatnoću nastajanja ekstremnih klimatskih obrazaca, uključujući velike poplave i teške suše, koje mogu ugroziti živote, zdravlje i obrazovanje dece u gotovo 100 zemalja i teritorija širom sveta.
Za decu, El Ninjo je mnogo više od klimatskog fenomena
Može izazvati povećano raseljavanje, pothranjenost, nestašice vode i da potpomogne širenje bolesti. Deca mogu biti suočena i sa rizikom od zatvaranja škola, dok porodice mogu biti izložene dodatnim finansijskim teškoćama.
Ključne činjenice o klimi i El Ninju
Više od 347 miliona dece u gotovo 100 zemalja i teritorija moglo bi biti izloženo poplavama ili sušama između oktobra i decembra 2026. godine zbog El Ninja, što povećava rizik od ekstremnih klimatskih nepogoda sa potencijalno razornim posledicama.
Najveći broj dece koja bi mogla biti izložena ovim uslovima nalazi se u Aziji i na Pacifiku i to oko 190 miliona, zatim u istočnoj i južnoj Africi - 41 milion, Latinskoj Americi i na Karibima - 41 milion, Evropi i Centralnoj Aziji - 22 miliona, na Bliskom istoku i u Severnoj Africi - 20 miliona i u zapadnoj i centralnoj Africi - 20 miliona.
Deca u Kolumbiji, Fidžiju, Papui Novoj Gvineji i na Filipinima među onima su za koje se očekuju suvlji uslovi povezani sa El Ninjom, koji mogu dovesti do nestašice vode i problema u poljoprivredi, a mogu i povećati raseljavanje i pogoršati akutnu pothranjenost.
U širem regionu Roga Afrike, posebno u Somaliji, očekuju se vlažniji uslovi od uobičajenih, koji mogu pokrenuti rečne i bujične poplave, potpomognuti širenje bolesti koje se prenose vodom i ometati školovanje.
Za decu koja već žive u zemljama pogođenim krizama i sukobima, kao što su Avganistan ili Čad, El Ninjo može predstavljati direktnu pretnju po život, dodatno pogoršavajući glad i pothranjenost.
Kako ekstremni klimatski događaji postaju sve rasprostranjeniji, deca mogu biti izložena većem riziku od razdvajanja porodica, nasilja, eksploatacije i dečijih brakova. Tokom suše na Rogu Afrike 2022. godine, broj dečijih brakova u područjima Etiopije pogođenim sušom porastao je u proseku za 119 odsto.
1,1 milijarda dece, gotovo polovina od ukupnog broja dece u svetu, već je u opasnosti od najmanje tri klimatska rizika u isto vreme, poput suše, ekstremnih vrućina ili poplava, a očekuje se da će El Ninjo ove ekstreme dodatno pojačati.
Klimatski događaji su između 2016. i 2023. godine već uzrokovali više od 20.000 raseljavanja dece dnevno. El Ninjo 2026–2027 mogao bi dodatno povećati iznenadna raseljavanja kada ekstremni klimatski događaji primoraju porodice da napuste svoje domove.
Tokom 2025. godine ekstremni klimatski događaji prekinuli su školovanje 171 miliona učenika širom sveta. Taj broj bi mogao da poraste ukoliko El Ninjo izazove ozbiljnije suše i poplave, zatvaranje škola, prekide nastave i donese veći rizik od napuštanja školovanja.
100 dinara uloženih u prevenciju može uštedeti i do 15 puta više u troškovima oporavka. Međutim, manje od jedan odsto humanitarnog finansiranja trenutno je usmereno na prevenciju ovih situacija.